Прича иза фотографије: монах у пламену
![Прича иза фотографије: монах у пламену](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr.jpg)
Вијетнамски будистички монах Махаиане Тхицх Куанг Дуц седео је на покретној раскрсници у Сајгону у Јужном Вијетнаму и запалио се 1963. Слику је снимио фотограф Малколм Браун за Ассоциатед Пресс, који је касније добио Пулицерову награду за слика, која је постала позната као „Запаљени монах“.
![](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr.jpg)
Тхицх Куанг Дуц-ов чин је имао сврху, будистички монах протестовао је против режима Нго Динх Диема, првог председника југа Вијетнам. Његова политика је била дискриминаторска према будизму, монах се борио против облика угњетавања које је претрпео и тражио једнакост. Будистичка застава је била забрањена за вијорење, а председник Нго Динх Дием је имао изузетно католички став, са 70-90% становништва у Вијетнаму будисти.
![](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr-1.jpg)
Протести су трајали око месец дана када је 10. јуна 1963. године стигла информација да ће нешто важно десити следећег дана, на назначеној адреси. Новинар Дејвид Халберстам из Њујорк Тајмса и Малколм Браун из Асошиејтед преса били су једни од оних који су стигли на лице места да би извештали о догађајима. 11. јуна затекли су будистичког монаха како излази из аутомобила у пратњи још двоје људи. На раскрсници је било око 350 монаха и монахиња којистигао на локацију кроз марш у знак протеста против Диемове владе.
![](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr-2.jpg)
Јастук је постављен на сред пута где је Тхицх Куанг Дуц седео у положају лотоса и медитирајући примио поливање бензина на своје тело. Дуц се молио и рецитовао речи Нам мо А ди ђа Пхат („почаст Амитабха Буди“), а затим је запалио шибицу запаливши његово тело.
Такође видети: 25 инспиративних цитата за фотографеДубока тишина је доминирала ситуацијом, људи су плакали и молили се, сви потпуно без великих реакција. Кажу да монах није јаукао, није вриштао и није мрднуо ни мишић. Ситуација је трајала десетак минута, док тело није пало на леђа. Монаси су га покрили у жуте хаљине и ставили у ковчег, након чега је његово тело свечано кремирано.
![](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr-3.jpg)
Дуково срце је било нетакнуто чак и након пламена, стављено је у чашу и чувано у храму Кса Лои, који се сматра симболом саосећања. Настала су верска превирања и уследило је даље самоспаљивање. Државни удар окончао је католичку владу Диема.
Будистички монах Тхицх Куанг Дуц оставио је писмо у којем је говорио о свом положају и тражио саосећање од религије.
„Пре него што затворим очи и кренем ка визији Буде, с поштовањем молим председника Нго Динх Диема да има саосећање према народу нације и примени верску једнакостда заувек задржи снагу отаџбине. Позивам поштоване, велечасни, чланове Сангха и будисте лаике да се солидарно организују како би се жртвовали да би заштитили будизам.”
![](/wp-content/uploads/tend-ncia/2634/jgus4a9efr-4.jpg)
Извор: ретке историјске фотографије
Такође видети: Да ли фотограф треба да гарантује своју услугу?