Јирген Телер: уметност провоцирања
![Јирген Телер: уметност провоцирања](/wp-content/uploads/juergen-teller-a-arte-de-provocar.jpg)
Немачки фотограф Јурген Телер победио је на изложби прошле недеље на Институту за савремену уметност (ИЦА) у Лондону. Изложба је изложена до 17. марта, обухвата 66 радова овог уметника који је своју каријеру започео фотографисањем рок звезда попут Курта Кобејна и Елтона Џона, а касније се окренуо модној фотографији, успостављајући енергичну ауторску продукцију.
Такође видети: Лигхтроом сада користи вештачку интелигенцију за уређивање фотографијаАрнолд ШварценегерСматра се једним од најважнијих фотографа своје генерације и једним од ретких који су помирили своју уметничку и комерцијалну продукцију, према ИЦА, Јуерген је дошао до фотографије у Лондону 1986. године, радећи за музичку индустрију. Продуцирао је слике за песму Смеллс Лике Теен Спирит , Кобејновог још увек непознатог бенда Нирвана. Такође је фотографисао Синеад О'Цоннор за сингл Нотхинг Цомпарес 2 Иоу , који је био прекретница у његовој каријери.
Ушао је у свет модних часописа касних 1980-их, укључујући фотографисање модел Кејт Мос када је имала само петнаест година. Међутим, релевантнији је карактер његовог рада, који ИЦА описује као „антитезу конвенционалне модне фотографије“.
Такође видети: „Фотографија је била мој начин живота“, каже Себастијао СалгадоПровоцирање је једна од специјалности фотографа, којег је 2009. године позвао немачки лист Дие Зеит да напише недељну колумну у својојчасопис. Више од годину дана одржавао је простор под називом Слика и речи , постављајући фотографије и коментаре који су често били духовити, што је поделило мишљење читалаца: многи су га хвалили, али добар део мрзео, и пунио редакцију часописа огорченим писмима. Слике објављене у то време (као и писма која је добијао) објављени су у истоименој књизи, објављеној прошле године.
Тренутно се фотограф посветио стварању интимнијих радова, са фотографијама о његовом рођењу у граду у Немачкој и породичним записима код куће у Сафолку.
Кате Мосс, Глоуцестерсхире, 2010